OVAJ DOKTOR JE SPASIO ŽIVOTE MNOGIH ŽENA: SAD IMA JAKO VAŽNU PORUKU ZA SVE ŽENE I MUŠKARCE, A TIČE SE DOJKI…

– Rana prva menstruacija i kasna menopauza, posle 52. godine, jesu faktori rizika za nastajanje raka dojke, koji je najčešći u šestoj deceniji – kaže prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.



Srbija više nije na neslavnom drugom mestu po umiranju od raka dojke, iako se broj obolelih povećava a starosna granica pomera, pa ova opaka bolest pogađa i mlađe dame, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor dr Radan Džodić, vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).

Profesor Džodić u razgovoru za naš portal objašnjava da rak dojke obično dobijaju žene koje su gojazne i sa većim grudima, žene sa ranom prvom menstruacijom i kasnom menopauzom.

Češće oboljevaju Italijanke, Francuskinje i Norvežanke u odnosu na žene Srbije. On ističe da u borbi protiv ove bolesti treba eliminisati gojaznost, alkoholizam i pušenje, a rađati pre 30. godine života, i što duže dojiti.





Naš sagovornik otkriva da je njihova najmlađa pacijentkinja sa rakom dojke imala svega 19 godina, i poručuje svim damama da se odazovu na skrining, jer je rak dojke hronična bolest, a ne smrtna presuda, i ako se dijagnostikuje u početnom stadijumu stopostotno je izlečiv.

– Želim da zamolim naše dame da se odazivaju na skrining ili ako primete nekakav deformitet u dojci da odu na pregled, kako bi im se na vreme pomoglo i kako bi bile izlečene. Ne treba dozvoliti da dođe do širenja bolesti u limfne čvorove i udaljene organe (četvrti stadijum). Rak dojke i te kako može da se napipa, i kada je jedan centimetar, a kamoli kada je veći.

Gde se Srbija nalazi po broju obolelih od raka dojke?

 


– Dojka je, pre svega, simbol ženske lepote, materinstva. Na nesreću, rak dojke je najčešći zloćudni tumor u modernom dobu kod žena. Po broju obolelih, Srbija je negde u sredini kada se posmatraju evropske zemlje. Mnogo više od ove bolesti obolevaju Italijanke, Francuskinje, a posebno Norvežanke.

– Dakle, nismo mi jedina zemlja koja ima veliki broj obolelih, ali smo u grupi zemalja koje nisu u potpunosti razvile skrining za rak dojke. Povećan broj obolelih imamo, ali on raste u celom svetu, u Evropi, Severnoj Americi, Kanadi. Svuda raste broj obolelih, ali smrtnost pada, zato što se rak dojke dijagnostikuje u prvom ili drugom stadijumu, kada je izlečiv.

– Rak dojke je hronična bolest, nije smrtna presuda, to je ključna poruka. Rak dojke dijagnostikovan u početnom stadijumu je stopostotno izlečiva bolest i treba motivisati dame da se odazovu na poziv za skrining jer to može pacijentkinjama koje nemaju manifestnu bolest da pruži pravovremeno lečenje i izlečenje.

Kada je smrtnost od raka dojke počela da opada u Srbiji?

– Smrtnost od raka dojke u našoj zemlji bila je u porastu sve do 2004. godine, a možda čak i do 2010. Sada je u laganom padu.

– Drugim rečima, mi više nismo na tom tužnom drugom mestu po broju umrlih od raka dojke. To mesto, inače, dele balkanske zemlje koje imaju sličan nivo zdravstvene zaštite, međutim, i te kako ohrabruje što u Srbiji smrtnost od raka dojke polako pada.

Na koje faktore rizika možemo, a na koje ne možemo uticati?

– Nastanku raka dojke doprinose genetski faktori (nasleđe) na koje se ne može uticati, i tih je do deset odsto. Dakle, ako neko u najbližoj porodici ima rak dojke (majka, sestra, baka) i ako se dokaže da postoji genska mutacija, pacijentkinja je u visokom riziku da dobije rak dojke.

– U tom slučaju, može se preporučiti ili često praćenje, ili preventivna operacija kako bi se rizik smanjio skoro sto odsto, iako nikada ne može u potpunosti da se eliminiše. Tačnije, šanse da posle 10 do 15 godina osoba dobije rak dojke su jedan do tri odsto.